mi

Паметни су ово људи. Примају нерад од Истока, угодан живот од Запада; никуд не журе, јер сам живот жури; не занима их да виде шта је иза сутрашњег дана, доћи ће што је одређено, а од њих мало шта зависи; заједно су само у невољама, зато и не воле да буду заједно; малокоме вјерују; а најлакше их је преварити лијепом ријечи; не личе на јунаке, а најтеже их је уплашити пријетњом; дуго се не осврћу ни на што, свеједно им је шта се око њих дешава, а онда, одједном, све почне да их се тиче, све испреврћу и окрену на главу, па опет постану спавачи, и не воли да се сјећају ничега што се десило; боје се промјена јер су им често доносиле зло, а лако им досади један човјек, макар им чинио и добро. Чудан свијет, оговара те а воли, љуби те у образ а мрзи те, исмијава племенита дјела а памти их кроз многе пасове, живи иатом и севапом и не зна шта да надјача и кад. Зли, добри, благи, сурови, непокретни, олујни, отворени, скривени, све су то они, и све између тога. А поврх свега, моји су и ја сам њихов, као ријека и капља, и све ово што говорим, као да о себи говорим.
M. Селимовић