Bića iz raja. Ne rajska bića već bića koja žive u privremenim i razbacanim baricama raja. Spokoj, energičnost i samoposvećenost životu jednog mikroorganizma u okruženju ispunjenom resursima je zadivljujuća i neprevaziđena. Oni ne planiraju i ne kalkulišu već se u stilu najpredanijih boema prepuštaju samozadovoljstvu i samoživljenju. Za njih je važan sadašnji trenutak i ono što se sada i odmah za život i od života uzeti može. I ma koliko bezumnog nepoštovanja pokazivali za ono sutra, njih će biti i tada. Možda neće biti boemski raspoloženi i možda ne baš u životnoj kondiciji ali će ih biti da se po potrebi sjure na novi izvor resursa, novi osunčani kamen, neki vlažni novinski papir ili novi leš.
Sinusoida njihovog životnog veselja je savršen i neuništiv koncept života ali pod jednim uslovom. Taj uslov su uvek resursi. Bez njih, oni će se tiho i bez protesta uspavati. Pretvoriće se u tempiranu, gotovo mrtvu gomilicu nadajućih molekula koje će vetar preseliti do novih resursa. Ne bude li tako, vremenom će razne sile rastaviti oportune molekule u manje, bezvrede i neupotrebljive fragmente i razvejati ih na sve strane. Neće biti pobune ni sahrane, čak neće biti nikoga ko je to primetio i kome je to važno. Biće to najtiši mogći kraj jednog mikroorganizma, na čije mesto će se sigurno dokotrljati drugi da se sa žilvaošću i mudrošću jednog Indijanca bori sa protokom vremenskih struja čekajući novu plimu korisnih resursa.
Da bi videli mikroorganizme ne treba vam mikroskop. Zapravo potreban vam je teleskop lociran recmo na Mesecu i uperen na Zemlju. Videli bi rastuću koloniju mikroorganizama kako, riju, buše, sisaju, veslaju, lete, uzimaju, otimaju, plivaju, rone, gone, kuvaju, peku, pale, zaleđuju, sintetišu i transformišu ... i sve to rade raspoloživim resursima. Oni ne planiraju i ne kalkulišu već se u stilu najpredanijih boema prepuštaju samozadovoljstvu i samoživljenju. Za njih je važan sadašnji trenutak i ono što se sada i odmah za život i od života uzeti može. A kad resursa više ne bude bilo, sačekaće neki kosmički vetar da ih prebaci na neki novi kamen oko novog Sunca i sve tako dok je novih Sunaca i novog orbitrirajućeg kamenja sa resursima.
Resurs, ta prokleta reč, u samom korenu značenja krije ograničenje koje će sve mikroorganizme naterati na konačnu i totalnu dekompoziciju, kao i povraraćj celokupne energije i materije koju su od Vasione pozajmljivali za svoje privremeno bivstvovanje i kratkotrajno životno veselje.
---------------------------------------------------------------------------------------------------
Virusi su najluđi u tom pogledu. Oni jebeno uvek idu do kraja.
Bića koja se ceo život osećaju kao da žive pod mikroskopom.
Najsitniji organizmi na našoj planeti, ujedno i naziv studijskog albuma Ramba Amadeusa iz 1996. god.
Ko bi rekao da su najsitnija bića u isto vreme i najmoćnija? Bakterije, virusi, mikrobi... protiv onih zlih se čovek bori, još uvek daleko od pobede nad njima, dobije poneku bitku i to opet zahvaljujući - drugim mikroorganizmima. Nema tog cara, diktatora, Čak Norisa ili Miškovića koji može da im se suprotstavi. Ko je njima stao na žulj u startu se sjeb'o.
Najviše želim da im zahvalim za ugljene hidrate, penicilin, insulin, pivo i jogurt...
I za fotosintezu. Na stranu to da su nam oni jedina šansa kada nas jednom budu napali vanzemaljci, njih možemo pobediti samo biologijom, ne fizikom.
Što bih ja voleo da sam jedan moćni mikroorganizam...
