Opomena svake majke da se ne sme jesti živ krompir, jer se tako dobija temperatura. Klinac to pažljivo uskladišti u nekom budžaku mozga, za "kad zatreba". Kasnije, u prigodnoj situaciji naprasno otkriva, na veliko svoje razočarenje, da je priča o živom krompiru čista mitologija, i otada mora da traži druge načine za izvlačenje iz problema.
Klinac: (posle provaljivanja u špajz i uništavanja odokativno dovoljne količine živog krompira, iz kreveta) Mama, meni nešto nije dobro...
Majka: Ček da vidim. (pipa čelo) Pa nemaš temperaturu...
Klinac: Ma imam, sigurno. Kad ti kažem.
Majka: (posle merenja) Nemaš temperaturu, sine...
Klinac: Ma mora da imam, ne valja taj toplomer... gde ću u školu ovakav... da radim test mrtav bolestan...
Majka: A ti si jeo živ krompir, gnjido mala! Mrš u školu!
Hehehehehe....I ja sam probala tu recepturu, ali ne razboljeh se... :D