Opomena svake majke da se ne sme jesti živ krompir, jer se tako dobija temperatura. Klinac to pažljivo uskladišti u nekom budžaku mozga, za "kad zatreba". Kasnije, u prigodnoj situaciji naprasno otkriva, na veliko svoje razočarenje, da je priča o živom krompiru čista mitologija, i otada mora da traži druge načine za izvlačenje iz problema.
Klinac: (posle provaljivanja u špajz i uništavanja odokativno dovoljne količine živog krompira, iz kreveta) Mama, meni nešto nije dobro...
Majka: Ček da vidim. (pipa čelo) Pa nemaš temperaturu...
Klinac: Ma imam, sigurno. Kad ti kažem.
Majka: (posle merenja) Nemaš temperaturu, sine...
Klinac: Ma mora da imam, ne valja taj toplomer... gde ću u školu ovakav... da radim test mrtav bolestan...
Majka: A ti si jeo živ krompir, gnjido mala! Mrš u školu!
Mit o neoljušćenom krompiru koji je evoluirao.
Izvorni mit o neoljušćenom krompiru, prenoseći se s kolena na koleno, kao tajna čarobnog napitka druida Aspiriniksa, koja nepogrešivo pruža slamku spasa u slučaju pismenog, kontrolnog ili neke slične opasnosti, izgubio je originalni oblik, a samim tim i efikasnost(koja je i inače bila mala) i pretvorio se u mit o živom krompiru. Stariji poklonici "metode krompira", znali su i za uvek delotvorni "metod čvrge". Upotreba "metoda čvrge", u velikoj meri je pomogla očuvanju mita o ... krompiru, a svodi se (kada se metodom krompira ne postigne željena temperatura) na čvrkanje(tj udaranja čvrge) toplomeru radi postizanja kritične temperature. Ipak neadekvatnom primenom "metoda čvrge" javlja se opasnost postizanja tzv. radne temperature, odnosno temperature koja će inicirati odlazak kod lekara, i logično ekspedovanje u školu. Zbog toga se početnicima preporučuje da krenu prvo sa upotrebom metoda krompira, a "metod čvrge" koristiti samo u krajnjoj nuždi, zbog već pomenutih "neželjenih efekata" (razotkrivanje) i "kontraindikacija" (odlazak u školu).
