Beograd je glavni grad; nekada cele jugoslovenske federacije, sada samo Srbije, ali je i dalje ne samo glavni, nego i najveći grad u zemlji. Zbog ove činjenice, Beograđani odrastaju sa urođenim osećajem da je njihov način govora jedini "onaj pravi", a svi ostali lokalni naglasci su devijacije istog, koje zvuče čudno i egzotično čisto zbog toga sto su različite od njihovog "normalnog" govora. Ovo im, osećaju oni, daje za pravo da sa podsmehom i sa visine gledaju na "nečiste" niške, vranjanske, novosadske, valjevske, užičke, pomoravske i ostale srpske dijalekte, pa čak i šire - bosanske, hercegovačke, crnogorske, hrvatske, dalmatinske, makedonske...
Stoga im dođe kao veliko iznenađenje kada provedu malo više vremena u nekom drugom lokalnom centru i shvate da se i na beogradski govor gleda sa univerzalnim podsmehom - podsmehom činjenici da Beograđani "mjauču" k'o nenormalni dok pričaju, što je mnogima smešnije od lalinskog razvlaaaaačenja ili južnjačkog frljanja so s' padeži.
(Fora koju sam čuo od jednog Sarajlije):
Kako mjauču mačke u beogradu?
"Mijau, jæbote"!
Nisam uopste hejter Bg-a, cak stavise... Ja sam iz Zemuna, a to je "fakticki Beograd". :)))
Ozbiljno, Zemun je najstariji deo Beograda. Provereno.
Samo primecujem koliko je dijalekt kojim pricas stvar koja ne zavisi mnogo od tebe, barem ne prvih dvadesetak godina. I zato nema sta da budes ponosan ili da se stidis svog nacina govora. Takav je kakav je.
Zemun nije Beograd!!!!
Ugaru!!!
:D:D:D:D
Šalim se Če.... I ja se zgrozim kada čujem svoj glas negde snimljen... otežem kao mačor u februaru...
But that's hot! :D
He he..,jebote.;)