Mladi pesnik
Lenčuga, džabalebaroš i ništak u nastajanju. Onog momenta kad neko sebi da epitet "Pesnik" znači da je pustio masnu kosu i bradu, ostatak života rešio da ne radi ništa, osim pijančenja , saletanja maloletnica, pravljenja dugova, i balavljenja po kafanama, noseći uz to leptir mašnu i šešir...
-Mladi pesnik u kafani sa drugarima.-
PESNIK-Ah, ovaj život, ah, životić takoreći, provedoh ćuteći...
KIZA-U Zenici kraj visoke peći, e ne mlati više, jel čuješ šta ti kažem, primaju za POSAO za kontrolore u autobusu, ja sutra idem da se prijavim, ako hoćeš ajde samnom, plata...
PESNIK-Al zavoleh u gradu kolonijalnu Hanu...
ROKI-Ma tebra , kakav bus kontrolor , da ti jebe mamu ceo grad, idemo u Amsterdam, znaš kakvu šemu imam, ima i cupi, biće i neka Hana pa je trpaj do mile volje samo...
PESNIK-Evo i ptice kupuju veštačke vilice...
GOGA-Uskoro će i tebi trebati jedna, mnogo brate sereš, kolko ti već pričam da otvorimo pljeskavičarnicu, kod tebe u dvorištu su oni držali farbaru, samo odžak da...
PESNIK-Nek po cveću žene gaze...
KIZA-E znaš šta, imam ja jednu pesmu za tebe...
PESNIK-Haha ti, baš da je čujem, tvoj senzibilitet nije...
KIZA-Mladi pesniče
s grguravom kosom
pljuneš mi u dupe
pa razmažeš nosom...
Ajmo ljudi, od ovoga nema ni go kurac.
