Тврди момци, момци са врелог асфалта... Три зуба-Два падежа-Један разред ОШ-а.

Сви смо ми одрасли на улици само што се неки, уз смешак, сећају дана глуварења по улици и направљених срања па онда оду на посао, факултет или код девојке, а неки и даље, са 25 и више година називају себе "Момцима са улице" и разбијају прозоре, звоне па беже и краду сладоледе па онда круже приче како су они криминалци, дилери и убице.

Osobe koje su imale tu sreću da im ulica bude kuća i škola. Tu ne mislim na Rome, beskućnike, prosjake, kao ni na kriminalce. To su većma likovi koji se lože na pripadnike zemunsko-surčinstkog-tvorza društvenog krema, te glumataju neku jačinu, opakost, nadrkanost. Istripovani do te granice da misle da su neki bitan faktor, a u stvari su samo lica u gomili koja ili propadnu u životu ili ih neko spusti dva metra ispod zemlje. Neki se čak i opamete, mada uglavnom kasno.