Samo zahvaljujući krajnje ekstenzivnom, slobodnom i maštovitom tumačenju pojma rok-muzike (što treba zahvaliti postojanju Gorana Bregovića i Bijelog dugmeta) na ovim prostorima, uoopšte smo došli u priliku da o njemu pričamo kao o rokeru, a za činjenicu da je isti već trideset godina jedna od najvećih rok-zvezda nema nikakvog razumnog objašnjenja.
Nedostatak sluha i osećaja za ritam je pokušao da nadomesti nesputanom frizurom (koju je, zapravo pokušavao da sputa ali bezuspešno) i nošenjem kožnih pantalona konfekcijskog kroja.
Nedostatak talenta za pisanje stihova kompenzovao je mistifikacijom putovanja u Indiju i otkrivanja Rusije.
Nedostatak harizme jednog rokera već trideset godina uspešno prikriva statusom dobrog dečka iz komšiluka i najpoželjnijeg zeta svake klimakterične tašte (pravi buntovnik, zar ne).
Čovek koji je uspeo nezamislivo - smorio je i Dejana Cukića.
Doktorske disertacije su napisane o zločinačkom doprinosu sveopštem ludilu pesmom "Moji su drugovi" ali ga to nije sprečilo da nastavi da pravi filmsku muziku, koja daje puno značenje čuvenoj filmskoj replici "SEREM VAM SE U TON FILM!!!".
Karmička ravnoteža njegovom ničim zasluženom uspehu uspostavljena je tako što su dva njegova beogradska koncerta umalo izazvala sveopšti potop.
Jahač magle u prodavnici tajni, kraće rečeno, prodavac magle.

Neodlučan čovjek.