Dodatak nadimku omiljen kod mlađe omladine ogrezle u istočnjačkim crtanim filmovima o štokakvim trtemrtemonima. Na sreću, čak i njima je jasno da je to totalno lejm pa je upotreba ograničena na dežurnog smarača kojeg svako društvance mora da ima, a čiji je glavni zadatak da projektuje na stvarnost svoje bolesne fantazije.
Kamo lepe sreće da se mali Adolf igrao sam.
- E, evo ga i Miša.
- Uuu, Mišomone! Šta ima brate?
- Keva ti mišomor, znaš!
- Nije mišomor brate, MišomoN.
- Aj ne primaj se više s tim, vidiš da nikom nije zanimljivo. De je Raša?
- Nemam pojma, rekao je da stiže za minut
- E, eno ga gore kod trafike. Rašomoneee!
- Tiše smaraču, oćeš da misle kako smo svi nenormalni? Rale, bre, jesi reko da dolaziš za minut?
- Ma eto me, došao bi ja ranije nego kad sam prolazio ispod stepenica vidim gore stoji Mica iz trafike u onoj njenoj suknjici pa sam se malo zadržao. Šta ovaj krele blene tako, koji ti je šabane?
- Nemam pojma... imam neki čudan osećaj da sam upravo izvalio nešto mnogo dobro ali ću tek mnogo, mnogo kasnije da skontam šta.
Gotivna defkitza grujamone :)