Monolog u španskim serijama

Kamera uperena na nepomicnu facu aktera, a iz pozadine se cuje njegov glas.
Momenat od velikog znacaja za kulminaciju diskontinuiteta.
Svi planovi se tad kuju i sve odluke tad donose. Neretko se akter obraca izgubljenoj ljubavi ili mitskoj Bogorodici od Gvadalupe.
Pogled je uperen u daljinu i pucinu, a glumac u tom trenutku oseca
da je veliko govno i misli:
"No puedo mas, djo tjengo kvidad kon dos stupedesas telenovelas!"
Mogu da zamislim samo kako mu reziser iza kamere govori u kom trenutku
da napravi facu ala Snezanina maceha, jer bas u tom trenutku na audiu se cuje:
"Te odijo, Maricuj!"