Ono što dobiješ kad prvi put blejiš u društvu gde kruži dvolitarka. Dobro je to što si makar posle imun na virus.

Bolest za koju oni sto su je dobili poljupcem, tvrde da je preko case, a ovi drugi se kurce da su zvalili nesto! Sto je tako da ga je*em ne znam.

Bolest prvog poljupca. Ako ste osnovac ili srednjoskolac, to mu dodje kao sreca u nesreci. Ispadate faca pred odeljenjem, posto ispada da ste se cmakali sa nekim (nema veze sto moze da se dobije i ako vam se neko iskaslje u facu). Mada, u danasnje vreme, u srednjoj skoli mozda ispadnete faca ako ste dobili triper, picajzle ili nesto slicno ne daj boze gore, u tim godinama je cmakanje sad odavno prevazidjena stvar...

Sida za sirotinju.

Ко зна што је то добро. Не знаш ни сам како си је добио, не можеш да вратиш филм. Долазиш из болнице и седаш за фејс да би јавио то неким ортацима. Они кажу својима, тако да за 5 дана доста њих сазна. Ти цео дан седиш и куцкаш се, умиреш од досада, а укључују се неки леви ликови којима се једва јављаш, да те питају како си, али ипак битније им је како си је добио и онда и сами враћају филм да л` случајно нису пили после тебе на некој пијанци, или јели. Пола њих и не зна шта је то, па си са википедије направио пречицу да би им копирао линк ако те питају, али су чули да је нешто зајебано, да нећеш смети да пијеш 6 месеци и да мораш да лежиш месец дана. Сви се одједном нешто интересују и шлихтају, запиташ се колико си ти уствари важан. Баба и деда редовно почели да доносе ручкове посебно прављене за мене, сећајући се кроз маглу шта волим и смем да једем, јер далеко живе, у згради прекопута, па се зато веома често виђамо, на неких месец дана и када деда прими пензију. Све се на крају сведе на једног, два, или, у најбољем случају три човека који нису дупелисци, поред родитеља, рођене браће и понеких из уже родбине којима је стало до тебе и који се стварно интересују и за твоје здравље.