bio je i levak i dešnjak,
razbojnik i dobar čovek,
i za Tita i za kralja,
mogao da 'opravi nepopravljivo,
pravi alkoholičar i porodičan čovek,
davao i crkvi i Džamiji,
ETC

čoveku se sve ovo prepisuje tek posle smrti, za vreme života smatra se prosečnim pripadnikom vrste

Magarac uleće preko reda ispred mene, dok ja čekam da prethodna mušterija pokupi ono što je kupio na trafici. Vodi se sledeći razgovor:

- JA: Gospodine, jeste li nekada čuli za red?
- ON: Šta ja tebe tu da čekam, stojiš ne znaš 'de si poš'o!
- JA: Sram te bilo...
- ON: Znaš ja ću...
- JA: BEŽI!!!
- ON: Jedi govna!
- JA: E, znam gde sam pošao - da ti jebem ćerku, ženu i sve što imaš.

----------------------------------------

Elem, ovo je poslednji put da sam civiliziovano hteo da se razračunam s nekim. Sledeći put će se radnja nastaviti ovako, ko god da je drugi akter:

- JA: Ja da jedem govna?
(šutiram magarca cokulom iza kolena, a kad padne stajem mu istom na facu)
- JA: E, majmune, znaš li koloko se plaća uvreda časti? 'Ajde sad odluči hoćeš li da mi platiš 2000 dinara za taj majmunluk ili da te bijem? Biraj valutu!

- Priča se po čaršiji da je Đole jebo Miletovu kćerku.
- Znam. Čuo sam. Mrtav čovek!