Iliti mržac, mržilac, nevoletelj.
Najneupotrebljenija reč u srpskom rečniku( osim možda blagodarim), malo u stvarnom životu, a još manje na internetu. Dakle, budući da smo urbani kao Papa Urban Treći i tržni centar u Americi, volimo da koristimo kul strane reči, a malo šta je više kul od onog hejter. Kada kažeš hejter, pa to ti je kao da si upravo iskenjao pedeset kilograma nežive vage betona u trenu i potvrdio tvoj status alfa urbana u okviru od najmanje dvadeset kvadratnih, a savim moguće i kubnih metara. Naravno, to nije dovoljno urbano i super ekstra kul, što bi rekao onaj sumnjivi Nišlija, da ne kažem, Nišanin. Nikada mi nije bilo jasno to "Nišlija". Verovatno originalni hejter izraz. Čist ad verbum. Kud svi Turci, što bi rekao narod.
Postoji i gradacija tog pridev-imenica dvojstva koje je hejter.
Kao osnovni izraz imamo samo "hejter". To je onako, srednje urbano, ali nema tu koncentraciju smoga koja je potrebna da bismo pokazali da Fema za nas običan puk sa obronaka Fruške gore.
Komparativ, more, kakav komparativ, superlatorčina je "hater". Da, mora tako. Mora latinicom. Ako koristite ćirilicu, džaba vam ona bradica u stilu "Princ Persije/ Sandokanovi neprijatelji" i pirsing koji apsolutno morate imati. Nema tu levo desno, bolje da ste ga imali na nekom očiglednom mestu. Tipa, nos ili Goldžijev aparat. Kada kažete to "hater", gotovo je. Naprasno krenete da plešete hip hop, izlazite u kafiće gde drugi ne izlaze, svaki put kada kažete "Nisi odavde?" obrve vam se zgrče u nešto što liči na dve pijavice što 'oće da se sadžgaju od straga.
