Исто што и ''хвала'', само много лепше и куље. У свету дегенерика, шипарица и дукатлија, у ком нико ни ''хвала'' не уме да изговори, рећи ''благодарим'' може да представља посебан ужитак ономе ко то изговара, а да на лицу оног коме је реч упућена остави онај збуњени, бели израз, што изговарачу може пружити додатно задовољство.
У продавници:
- Добар дан, како сте?
- Добар дан... :касирка не ферма муштерију ни 2%:
- Како је диван дан.
- :касирка и даље не констатује, једним крајичком ока вирећи у ''Свет'', наплаћује и баца кусур испред себе онако џукачки и шипарички, пошто је рондуља која само то и уме:
- Млада дамо, најлепше благодарим!
- :млада дама пада у ребус јер није навикла на финоћу:
- :одлази задовољан:
Divan izraz zahvalnosti koji se izgubio iz svakodnevnog govora.
- Izvolite gospodine.
- Blagodarim!
Zahvaljujem al samo u otmenom drustvu.
-Izvolite uci.
-Blagodarim.
Захваљење вукајлијашу за дату звездицу (додато у омиљено)
- Ево ти Патрик
- Благодарим.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.