
Исто што и ''хвала'', само много лепше и куље. У свету дегенерика, шипарица и дукатлија, у ком нико ни ''хвала'' не уме да изговори, рећи ''благодарим'' може да представља посебан ужитак ономе ко то изговара, а да на лицу оног коме је реч упућена остави онај збуњени, бели израз, што изговарачу може пружити додатно задовољство.
У продавници:
- Добар дан, како сте?
- Добар дан... :касирка не ферма муштерију ни 2%:
- Како је диван дан.
- :касирка и даље не констатује, једним крајичком ока вирећи у ''Свет'', наплаћује и баца кусур испред себе онако џукачки и шипарички, пошто је рондуља која само то и уме:
- Млада дамо, најлепше благодарим!
- :млада дама пада у ребус јер није навикла на финоћу:
- :одлази задовољан:
Divan izraz zahvalnosti koji se izgubio iz svakodnevnog govora.
- Izvolite gospodine.
- Blagodarim!
Zahvaljujem al samo u otmenom drustvu.
-Izvolite uci.
-Blagodarim.
Захваљење вукајлијашу за дату звездицу (додато у омиљено)
- Ево ти Патрик
- Благодарим.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.