Исто што и ''хвала'', само много лепше и куље. У свету дегенерика, шипарица и дукатлија, у ком нико ни ''хвала'' не уме да изговори, рећи ''благодарим'' може да представља посебан ужитак ономе ко то изговара, а да на лицу оног коме је реч упућена остави онај збуњени, бели израз, што изговарачу може пружити додатно задовољство.
У продавници:
- Добар дан, како сте?
- Добар дан... :касирка не ферма муштерију ни 2%:
- Како је диван дан.
- :касирка и даље не констатује, једним крајичком ока вирећи у ''Свет'', наплаћује и баца кусур испред себе онако џукачки и шипарички, пошто је рондуља која само то и уме:
- Млада дамо, најлепше благодарим!
- :млада дама пада у ребус јер није навикла на финоћу:
- :одлази задовољан:
Divan izraz zahvalnosti koji se izgubio iz svakodnevnog govora.
- Izvolite gospodine.
- Blagodarim!
Zahvaljujem al samo u otmenom drustvu.
-Izvolite uci.
-Blagodarim.
Захваљење вукајлијашу за дату звездицу (додато у омиљено)
- Ево ти Патрик
- Благодарим.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.