Neuspeli pokušaj, da nekažem popušaj, makedonske duvanske industrije da napravi cigaretu za široke narodne mase.
Čak i minimalna cena je bila nesrazmerna kvalitetu, zato što je bila nerealno velika.
Crveno-bela kutija od nekvalitetnog papira sa velikim crvenim slovima ''MT'' i cigareta sa belim filterom, terali su suze na oči i najgorim nikotinskim zavisnicima.
Jedina proverena i tolerantna klijentela je bila tadašnja JNA, pa posle VJ (Vojska Jugoslavije) i JA (Jugoslovenska armija).
-Brate idem na stražu. Jel imaš neki duvan da ponesem? Vratiću ti kad mi stigne paket.
-Imam MT. Eno ga u kaseti.
-Neka hvala. Naći ću tamo nekog sena pa ću da motam.
Brate Taso, ko je probao MT zna da je sve bolje od toga. Mi smo ga sledovali u vojsci uz SDO. Jasno ti je sve kad ti kažem da smo ga bacali? Ej, da vojnik baci cigaretu?
Bratac moj, za vrijeme rata sam pušio cigare koje su bile uveliko starije od mene, i šta mi fali, jes da sam oćelavio i pustio stomak, ali šta ima veze.
I mi smo pržili šta dovatimo. Banjalučki Port, Point, Holidej, MT, dok nam nisu dali ratne dnevnice. E onda je bilo široko :)
Znam MT (skraćeno od Makedonski Tutun), tamo mi rođak radi - fabrici.
Krdža, majko mila, skroz stoji.
Ako nema sijena, ima vutre, a?