Mudonja u grupi

- Чујем да ти је онај мали павијан из Ламела доводио вршњаке пред хаустор.
- Истину чујеш. Замисли ти дегенерика! Враћам се синоћ са Мајом кући а пред хаустором 20 индијанаца у ратним бојама и он кaо поглавица.
- Немој ме зезат. Шта су хтјели?
- Чекали неку будалу што им је прешарала графит. Замисли ти болида.
- Па шта би?
- Ништа. Ја културно кренуо да уђем у хаустор кад се онај мали павијан поче нешто мрштити. Као шта ја радим овдје, ко им је прешарао тај неки графит и ти змајеви. Ја ништа, опуштено искулирам, гледам своја посла, откључавам врата кад овај павијан ухвати Мају за руку.
- Ау брате, већ видим грешку у корацима.
- Ма ћути, мени ролетна преко очију. Окренем се и према њима. Секунда је фалила да направим хајку. Срећа, појави се мурија а ови џаду под ноге.
- Хоћеш да консолидујемо редове?
- Нема потребе. Јутрос, не буде ми мрско, упалим ауто и у Ламеле. Нађем овог малог генијалца у Трефу. Чим ме је видио почео нешто да врда. Па извини пријатељу, мислили смо да си неко други... те шеме. Кад сам му дуно шамарчину Ер Макс му спаде с ногу. Само што није почео плакати. Видим бало, би ми га жао. Окренем се и на посао. Срећа његова што ми условна виси за вратом иначе бих га поломио у парам парчад.
- Јашта, лако је бити Израел кад ти Амери леђа чувају.
- Тај рад, мудоња у групи. Ај пиво, да се мало смирим.