Можда сте сви помислили на неког Турчина Мусу, али не то није Турчин, то је надимак за особу која се ненормално испрља док једе. Гледате га и питате се да ли је то људско биће или непризнати син вепра и букве.

Lokalni šiptar, izjašnjava se kao Goranac, tu je od vremena pre hatišerifa, prodaje sladoled, semenke, eventualno i neke šampite, teško radi i prehranjuje mnogobrojnu porodicu, svi ga poznaju, sve poznaje, sa svima je dobar. Bezrezervno guta govna servirana od lokalnih mangupa, ima radnju u obliku trafike, ne zamera se nikom. Pazi na kvalitet proizvoda, nedokazano piša na bele semenke i tako ih soli, prodaja istih ne opada uprkos glasinama, prodaje i voće a s jeseni bude barenih kukuruza.

Zahvaljujući globalizaciji a i nekim drugim društvenim gibanjima Musa je pojava koja izumire. Pandan Musi je Džafer, isti kurac drugo pakovanje.....