Muška patnja

Ti si alfa mužjak, ti si bezosećajan, nikada nisi bio zaljubljen niti ćeš biti, nema te koja bi tebe zaludela, ali nailaziš na nju. Zabavljaš se s njom baš dugo, voliš je, obožavaš je, ti nju ne jebeš, ti s njom vodiš ljubav, ni sa jednom dosad ti nije bilo tako lepo, već zamišljaš vašu svadbu, kuću, decu, ali ona se u zadnje vreme promenila, počinješ da sumnjaš. Ne javlja ti se ceo dan i onda ti stiže poruka. “Ej, imam nešto važno da ti kažem“. Klecaju ti kolena, znaš da je to, ali ne želiš sebi da priznaš, naredna poruka te dokrajčuje. Bol, sine, bol, lomio si i ruku i nogu ali ne boli toliko, pokušavaš da cviliš, moliš, ali ne vredi. Ne možeš da veruješ da ti je to uradila, i to čak preko jebenog sms-a. Ode kuća, ode svadba, odoše deca... Ležeš u krevet, ne možeš da spavaš, razmišljaš zašto? Izdala te, prodala te, ali je ipak voliš, ili je možda mržiš, ili možda mrziš to što je voliš ili voliš to što je mrziš. Plače ti se ali se suzdržavaš jer muškarci ne plaču, izjadao bi se drugarima ali se sa drugarima o osećanjima ne priča, pomisliće da si pička, gutaš sve u sebe i ideš dalje, ali kako bez nje? Prolaze dani, nedelje, meseci, ali ništa se ne menja, boli te kurac za faks, izlaske, PES, sve si zapostavio, a izgovor ti je da te mrzi. Skontaš da neće lako da te prođe, nalaziš drugu, startuješ je direktno, odmah, jer te boli kurac da li će da te odbije, ljubite se, zatvaraš oči, ta mučenica misli da si romantičan, ali ti ustvari zamišljaš nju. Ne ide, nalaziš treću, ista priča. Zamišljaš sebe u starosti kao onog lika iz “Kengura“ koji viče ”Slađanaaaaa”. Samoubistvo postaje jedna od opcija, međutim, prolazi vreme i tebe polako popušta, počinješ da izlaziš, da igraš PES, dao si ispit. Šetaš se gradom sa drugarima i nailaziš na nju sa dečkom. Pričaš sebi da te je prošlo i da je ne voliš, vraćaš se kući, ležeš da spavaš, i dalje pričaš sebi da je ne voliš, ustaješ ujutru u 6, nisi spavao celu noć, i dalje pričaš sebi da je ne voliš, puštaš radio i na radiu kao na kurac ide pesma uz koju ste se vi prvi put poljubili. Počinješ da plačeš, plačeš kao kiša, kao tromesečno dete bez sise, kao glumica u španskoj seriji... Isplakao si se, prošao je još jedan dan, svanulo je novo jutro, budiš se i osećaš se odlično, skontaš da ti je svo ovo vreme samo trebao ventil jer si sve gutao u sebe, ponovo si se rodio, počinje novi život...