Ne, nije u pitanju nastavak Selenićevog bestselera "Očevi i oci".
U pitanju je osnovna kategorizacija muškaraca od strane nežnijeg pola.
Muškarci su, podrazumeva se, sve ono lepo, zgodno, šarmantno, kulturno i poželjno za vezu i brak dok su mužjaci onaj odvratniji deo muškog sveta, koji je dobar samo za potapanje kupusa i za izbegavanje.
Koliko žena toliko ćudi tako da svaka vrši klasifikaciju po nekim svojim parametrima.
- Šta ti misliš o onom malom Srđanu?
- Šta znam. Kulturan je dečko, lepo vaspitan, uljudan. Znam da studira ETF i da mu fino ide. Za to mu skidam kapu ali mi je sav nekako smešan, kao devojčica je. Ne ume bre ni da zagalami ljudski. Posudio mi je 50 evra i tri meseca sam odlagala da vratim a on je samo slegao ramenima. A pozajmila sam i od onog Gojka telohranitelja, taj mi je uvrnuo ruku čim nisam na vreme vratila. E to je pravo muško!
- Gojko ti je pravo muško?
- Kako nije! Pričao mi je kako je prebio brata što mu je ogrebao auto. To je frajer! Ona njegova ženica ne sme da pisne pored njega, zna se ko je gazda u kući. Oženio se sa 18 godina, ima petoro dece i dvoje vanbračnih. Tako se to radi a ne kao ovi današnji mužjaci, mladi majmuni, drkaju na Anu Ivanović i Sandru Afriku a devojku su imali samo u Simsu.
- Draga, izvini, ali po meni je taj Gojko neviđena sirovina, pa još neoplemenjena. Mali Srđan je baš kulturan i perspektivan dečko, to je po meni pravo muško!
- Pojma nemaš! Klasičan mužjak, njemu se bre diže u prevozu čim vidi žensko! Balavac!
