Zvuk zalupljenih vrata, žena u kuhinji pere sudove, ulazi mladić:

- Jaoaoaooaoaoooo crni Mićo, rodila sam te da budeš muško, a ti stavljaš karmin kao neka curica, jaoao meneee kukuuu!
- Idi bre Slavice šta mi kukaš tu, muško šminkanje je u pitanju!
- Ih izvini molim te ljubi te majka, teško mi je od kada ti je otac umro, znaš kakav je već bio strašljiv, on mi je stalno govorio da sumnja da si od onih, znaš. A i taj dan kad je umro...
- Šta?
- Evo ti supica, pojedi.
- Hvala :srrrk:
- Taj dan kad je umro...
- :srrrk:
- pričao mi je mnogo o svemu i svačemu...
- :srrrk:
- i između ostalog mi je priznao...
- :srrrk:
- da nije bio tako bezgrešan kako bi se od sveštenika očekivalo...
- :pogled ka njoj sa zaustavljnom kašikom na pola puta:
- i da je često noću ulazio u tvoju sobu...
- :kašika ispada iz ruke:
- i svojim penisom...
- STANI! STANI KEVO! NEMOJ DALJE MOLIM TE!!!
- Ma ložim te idiote aaahahahahaaaa!
- Ufff bre je l' si normalna ti sa takvim stvarima? Pa nismo mu ni četrdese...
- A šta ćeš, vi'š kakva su vremena, mora se čovek našaliti.
- Ma!

Zvuk zalupljenih vrata, žena sama u kuhinji, u oku se stvara suza.