Ne povinovati se standardima društva, koje usisava u svoju sumornu svakodnevnicu kao crna rupa novorođenu zvezdu svakog čoveka, da postane deo društva prosečan i da odgovara na prohteve onih koji pravila svakodnevnice sačinjavaju. Biti na ivici te crne rupe i ne dozvoliti da budeš žrtvovan zbog kukuruza, već živiš u senkama i skačeš po krovovima obučen u crno dok te jure mindže, koje je poslao vrhovni mindža lord iz svoj tajnog skrovišta koje se nalazi u kanalizacionom ispustu, ispod Savskog mosta gde lovi mutiranog smuđa.
A ti moraš da se boriš protiv mindži, jer mindže su gadni ljudi, ali ako si se zakačio sa knindžama onda ko da si izgubio jer knindže su još zajebanije. Knindže znaju sve o margini, oni su rođeni u njoj, oblikovani u njoj, dok si ti samo prihvatio marginu. I ti tako živiš na margini, izbegavajući knindže dok lemaš mindže, jer margina je jedno bojno polje gde možeš da izađeš ko čovek i da se pokažeš u punom svetlu, što nisi mogao u crnoj rupi jer crna rupa ne želi borbe, ona želi sumoran mir u kome će ti isisavati životnu energiju da hrani svoje užasne prohteve.
Neki su rođeni s marginom, a možda je ipak margina kod njih već bila margina, samo još ne znaju i misle da će spas naći u crnoj rupi, a crnu rupu boli dupe za spasavanje ona samo želi da te usisa i pojede i pređe na drugoga.
Noć pada dok skačeš po krovovima velegrada i dok vetar duva nemilosrdno po vrhovima vidiš crnu rupu, kako zjapi dole spremna da te usisa dok se mindže približavaju s nunčkama i palicama da te bace sa krova u crnu rupu..
Kol'ko jako pisanije, a 7 ocena za dve čuke vremena!
+++