Kada umišljaš da si sve ti uradio i da sva korist i šteta od istog pripada tebi. Biti mirođija u čorbi u svakoj prilici i neprilici.
Marko: Ko mi je sinoć ostavio 100 evra ispred kuće?
Živojin: Ja!
M: A zašto?
Ž: Pade mi tako na pamet.
M: Ko mi je danas poturio nogu u kancelariji?
Ž: Ja!
M: Na milimetar si od otkaza!
Ž: Zabole me!
M: Zabole te, a? Da mi nisi slučajno jebo sestru juče?
Ž: Jesam, sa zadovoljstvom!
M: Potpiši ovaj papir da te lepo šutnem s posla i da te moje oči u životu više nisu videle!
Ž: Šta ti je, bre, ja se sprdam malo, vi gazde ni da se šalite ne umete...
M: Dobro, dobro, potpiši ga ti, i da nisi, na glavu si mi se popeo više! Stalno se nalaziš prozvan, vreme je da odmorim od tebe...
Isto sam dva puta čitao primjer, nije mi bilo najjasnije, ali shvatam šta si htio da kažeš i nije loše uopšte +
Aj sad objasni i nama šta je hteo da kaže i šta nije loše...
Pa realno ne znam šta 'oćeš da ti kažem, imaš objašnjenje u prvoj rečenici. Kad si sve dobro i loše ti uradio, a tada bodeš oči, na to je Stevčo mislio
A nije loše jer ga ne treba sad spaliti zbog lošeg primjera, a tijelo dovoljno objašnjava.
Čak sam se vratio da još jednom pročitam primer, reko prvi put nisam shvatio... pa grđe nešto odavno nisam pročitao.
Dao sam plus inače, ni meni nije baš dobro :D