Najdalje u naše selo

Jedinica mere za jačinu šuta fudbalera u beton ligi. Jebiga, i to je neki kvalitet. Dobro, možda taj nema neku tehniku, ne ume da dribla, trči k'o da mu pertle leve kopačke vezane za pertle desne, ima muku da nogom pogodi loptu kad kod njega dođe, ali zato kad je strefi... Za preciznost izvin'te, ne može sve, ne cepidlačite! Ipak je prvi po nečemu, ističe se iz mase. Ponos! Dobar kad treba neki prekid, izbije je tako da ugrožava bezbednost aeroplana u niskom letu i pošalje pola klinčurije da je traže po njivama, taman dok se dođe do daha jer rezervne lopte najčešće nema. Ipak, penal sme da šutira samo ako baš nikog drugog nema, a i tada se mole Bogu igrači i trener njegove ekipe više nego suparničke.
Analogno tome, često izleti ovaj izraz i kada se na znatno višem nivou takmičenja izvede ovakav šut. Način da se izvođač unizi porukom "Za bolje nisi".

- Čujem, prijatelju, tvoj klinja počeo da igra fudbal.
- Jes', vala.
- Kako igra?
- Pa onako, i nije nešto, al' kad je ritne, odleti najdalje u naše selo! 'Ajde što prebaci tribine, jednom kad je pucao penal i crkveni toranj prebacio, ceo sat je tražili!
- A čujem da je jednom iz penala i korner-zastavicu pogodio.
- To se ne računa!