Naš stari

Наш стари је лик приближно твојих година. Назив вуче отуд, што своје богато животно искуство дугује нашим старима. А то отуда што сматра да је "Највећа мудрост вазда била народна мудрост".
Познаје се по озбиљној, надменој фаци која каже: "Младићу, ја ово што знам ти нећеш искусити за два живота". Нешто је као "И ја исто, само још боље" - лик, само можда још иритантнији. Оваква особа склапа врло специфичне реченице. Тебе ће ословити као што те ословљавају твоји стари. На пример, реченицу почиње са - "Чуј синовче, да ти ЈА нешто речем", притом ставивши руку на твоје лево раме. У случају највећег неслагања с тобом, почеће са - "Дијете моје драго". Иако је стотинама километара удаљен од ијекавског говорног подручја, он користи ову конструкцију јер га асоцира на његову омиљену књигу - "Горски вијенац". Књига му није случајно омиљена. Ту су његови идоли који су једини достојни његове мудрости, и када би сад Његош устао из гроба као седи старац, наш стари би са њим разговарао на равној нози и називао га братом. Његова животна жеља је да те спусти тако што ће ти објаснити како су ти ставови лоши, односно како ти не можеш имати став о нечему јер немаш потребно искуство које он има. Не оставља ти простора да ти имаш своје мишљење, јер - шта ће њему твоје мишљење!? Своје незанимање за твоје мишљење појачава карактеристичним избацивањем ваздуха. Он ће прво дунути, чиме ће ти скренути пажњу да смараш, па тек онда почети реченицу.
У реченице углавном уметне којекуде, авај и слично. Контејнер је непотребних израза као што су машала, јавашлук и остали турцизми. Тишину углавном прекида народним изрекама, колико год оне биле неадекватне у датој ситуацији.
Ако му се замериш, он ти неће претити батинама, већ куком и мотиком.