Оно на шта се позивају сви наши уметници, медијски беседници, аналитичари и остале статичне плачипичке када им недостаје одговарајуће објашњење за сопствено "дело" или већ неко актуелно дешавање.

Већ много пута дефинисано, али самоубилачки нагон ми не да мира.

Две речи. Користи их пичкопаћеник који ништа не јебе, па има страшну потребу да јебе све око себе. У мозак, јер свој нема. Шта год да се деси у његовом окружењу, све се сведе на те две речи.
Он открива скривене социолошке механизме и појаве које су ван домашаја рационалног промишљања угњетеног, напаћеног и еутаназираног грађанина наше земље. Јер, то је ______ __________.
Као што се залудни клинац константно бави копањем носа и изношењем у јавност свог генијалног, а одвратног проналаска, који затим обрађује вајарским умећем и користи у стреличарске сврхе, тако и наш пичкопаћеник у друштву ископава оно најгоре и износи га у јавност, како би показао своју памет. Само да би коначно могао да каже - то је наша реалност. И тада сврши као нико никад ни у најлуђим порнићима. После тога је задовољан собом, у очима му се види онај с-јај као да је повалио Монику Белучи и уз њу макар још једно 2-3 најлепше жене света. Или као да је добио седмицу на лотоу. Зато се такав поглед и зове с-јајан. Наша је реалност из његовог угла гледања таква какву је он представља. Јер за боље и не зна.