Nasilje u filmovima i igricama

Tema koja ne gubi na popularnosti već godinama. Svaki nedovoljno afirmisani psiholog koji hoće da ispadne pametan, dođe na tv i počne da trabunja kako je porast nasilja i kriminala u našoj zemlji uzrokovan nasilnim igricama i filmovima na kojima su današnji delinkventi odrastali. I to uglavnom niko ne spori, jer nam svaki dan serviraju priloge o tučama klinaca po školama i sličnim primerima delinkvencije. Kao da toga nikad nije bilo. Bilo je itekako, samo je to uvek bilo toliko normalno, naročito ako ste išli u tehničku školu, da nikom nije padalo napamet da to objavljuje kao vest dana.
Ali te priče su samo odvlačenje pažnje sa prave teme, a to je totalni pad sistema vrednosti i nedostatak odgovornosti.
Kad je 60-ih godina neki klindžov napravio sranje u školi, nastavnik bi ga išamarao pred svima i mali bi narednih mesec dana umirao od sramote. Danas, ako nastavnik slučajno upotrebi malo strožiju reč prema najobičnijoj bitangi koja ima 350 neopravdanih izostanaka, mali će odmah pozvati tatu i taj nesrećnik od nastavnika će u toku dana dobiti otkaz ili će završiti na maksilofacijalnoj hirurgiji.
I kad klinja vidi da može i dalje nekažnjeno da pravi sranja, a da ustvari zbog njegovih sranja najebavaju drugi, eto povoda da napravi neko ozbiljnije sranje. To je razlog takvog ponašanja, a ne što je mali nakucao izostanke igrajući GTA, Call of duty ili buljeći u Švarcenegerove filmove...