Marijana. Vutra, džeja, majmun. Majmun, od kojeg je sve krenulo. Naime, u srednjoj se, jebiga, duvalo. Donese neko knjigu ''Mi djeca sa stanice Zoo'', čuj mene dop, Zoo, pa se na njoj mrvi. Baš u to vrijeme je sa mojom ekipom iz razreda ponekad zabadao mlađani Džomba. Sjede on tako jednog dana sa nama, naruči kratež sa mlijekom, zatraži od konobara jedan šećer, popi ga, kaže lijepo mu to tako kad se spuši, i ispriča nam priču čiji najmanji mogući sažetak reče da se u banjalučkom sa uskim asortimanom Zoo vrtu nalazi ženka majmuna, imenom Nataša.
Tako se Nataša ubaci u upotrebu, zbog te jednostavnosti koja je krasi, čuj, Nataša.
-E, jesi sam?
-Dap.
-Pristavljaj vodu, kontamo ja i Nataša upasti na kafu, ono.
(12, 7 minuta kasnije)
-Ne mogu se izuvati, nove patike a treba mi sat vremena dok uglavim nogu svoju debelu u njih.
-Ebonjaro debela, :pljas po dupetu:.
-De jarane. Nego, imaš ajvara?
-Imam.
-Boli me kurac.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Ti si upravo imao susret sa Natašom kol'ko mi se čini. +
Nisam, drugi je sad karaju.
Nisam, drugi je sad karaju.
ja ne povezujem defku ič
+++++++
Jebo Natu +
+++++++
+1