Rečenica prosečnog srpskog seljaka kada čuje savete svog lekara. Ne veruje u lekove, to su gluposti-to je smešno! To što je seljak ne znači da je naivan i da svaki pederčić sa diplomom doktora može da mu uvali neke bombone.
-Gospodine, Stojane, vrlo ste bolesni...
-Pa 'oću da majkam?
-Ne plašite se, nećete umreti. Da Vam se stanje ne bi pogoršavalo, uzimaćete svaki dan lekove koje ću Vam sada prepisa...
-A ne, doktore! Aaaa ne! Pa dobro bre, dr. Teofilove, Vi mislite da je Stojan sis'o vesla, a?
-Molim?
-Ne mo' se moliš, doktore, lepo si čuo. Neću ja te vaše bombone za decu da mi dajete, nisam ja bre naivan! Zna bre Stojan šta valja a šta ne. Mislite "seljak čo'ek pa će uzmi šta mu se da ki stoci". Ne budi smešan, slave ti...
-Hmmmm...a šta ćemo onda da radimo sa Vašim zdravljem?
-Ne brini ti ništa, sa' će dođe moja komšinka, Smiljka, ona je vidarka.
-'Ajde?
-Jes'...evo neko zvoni, mora je ona...
Dolazi baba-vračara i krene da baca pasulj po sobi, postavlja Stojana na krevet, daje mu da popije mokraću zelembaća i prepeličino jaje a onda kreće da nariče i na kraju farba krv neprcane ovce na prozore i postavlja kost lisice ispod ogledala.
Ajme, svakakvih pacijenata imamo u ordinaciji, to je šou sa njima. I ko posle da kaže da medicina nije zanimljiva, LoL
узимаћете. плус, сеемииии. :)