Majka: po definiciji biće koje neizmerno brine. Što nije čudno - 9 meseci žuljanja dijafragme, godine vaspitanja i svega. I logično je da posle strepi.
Kad si u gradu. Na selu. Na moru. Kad se ne javljaš na telefon. Dva puta. Sve je to povod da roditeljka u svojoj glavi iskonstruiše priču koje se ne bi postideo ni najsjebaniji scenarista kazahstanske horor-trešine.
- Živojine, sine, pa gde si ti do sada? Jesmo rekli do jedan, ti dolaziš u pola tri? Ne javljaš se na mobilni!!
- Izvini, kevo, došli još neki ortaci, a telefon mi ostao u jakni.
- Uf. Znači dobro si?
- Pa šta si ti mislila da je, hehe?
- Ja mislila da su ti kinezi sipali nešto u piće, kidnapovali te, gengbengovali u žutom kombiju, izvadili levi bubreg, prodali u belo roblje, ostavili da sediš na betonu i napravili poster sa tobom.
- Kevo bre??!
- Ne dao bog što ti majka pomisli, sinko.
Овде сам лупио плус.
Ma čuj...odlična ti je defka, al' kad god sam izuzetak, ja to volim da kažem...zaspim čim spustim glavu na jastuk, spavam kao klada, ne trzam se na telefonske pozive...isto je da l' su mi deca na 10m od mene, da l' su par 'iljada km od mene, da l' je gluvo doba....ništa.
Brinem se taman koliko treba jer oni znaju da brinu o sebi.
Eh, count, to je otprilike ovo, samo što je tvoje lepše rečeno:
http://vukajlija.com/ne-dao-ti-bog-sto-ti-majka-misli-nego-zena/68952