проф: Како бих вам приближила градиво, испричаћу вам један занимљив виц(неколико њих већ пада у транс).
У том тренутку свако је имао своје виђење приче. Једна другарица је знала да га нико неће разумети, а ја сам био убеђен да ће бити неко питање. А сви заједно смо знали да уопште неће бити смешан.
проф: Иду пољем интеграла реални бројеви реалних функција. Кад неко викне: иде диференцијал! У пољу фрка паника(још неколико њих гризе усну, сад ће умрети)! Само једна функција мирно шета. Која је то?
У разреду мук.
проф: Па "e на x"(благ осмех).
Блентав поглед на нашим лицима је био и те како уочљив.
проф: А зашто се и она преварила? Даћу вам одговор. Нису јој рекли да иде диференцијал од t! Хахахахахахахахахаха!
Одједном се проломио невероватан смех у целом разреду. Пола је попадало са столица, а врискање није престајало неких 2-3 минута. У животу глупљу фору нису чули, док професорица није могла да надише.
На крају, сви су задовољни. Она што мисли да јој је виц успео, а ми што смо јој се смејали у лице. И да, први пут за четири године је заборавила да прегледа домаћи. Ха ха.

Ulazi profesor na čas, smeje se šeretski, stavlja dnevnik na katedru, seda. "Jooooj što sam čuo vic! Kaže.... Jel' znate kako ribe idu u školu? Oktobusom! Hehehehehe." Jedna budala se otkine od smeha, za njim i celo odeljenje, čisto da se uvuče u dupe profesoru. A profesor ih gleda onako lukavo. "Vi mislite da sam ja LUD?! Vad'te dva lista, kontrolni!"

Eto.