Уђи ми слободно у рч, прљави полтрону. Кад си већ кренуо, остави бар пертле да вире да те лакше извучемо.

Спуст за смрдљиву улизицу која све чини да уђе у нечији анални отвор као спонзоруша у зајебан аутомобил или домаћи фудбалски клуб у европско такмичење. Најчешће ти ректуми припадају професорима, фацама у неком друштву, шалтерушама од којих хоће пролазак преко реда, шефовима од којих жели повишицу и нову канцеларију где неће бити колеге који срче док пије кафу и лупка прстима масним од бурека по столу што горепоменуту шлихтару изузетно нервира. Није ваљда, бога ти, полизао хектар околочмарне области свима запосленим на факултету, од портира до декана, да би завршио исти и да на крају нема своју канцеларију са секретарицом која ће да гута муспер к'о покварен флипер жетоне? Најгора сорта људи, данас ће ти попушити курац за своју корист, а сутра згазити као Петра Цвијић пешака, и зато их се треба чувати.

Реченица којом хоћемо да испаднемо љубазни домаћини када гост без изувања улази у кућу, док му у себи псујемо све по списку јер својим цокулама гази тек опран тепих.

Ovaj izraz se upotrebljava dvojako, u teoriji i u praksi.

U teoriji kada želimo nekome da stavimo do znanja da se ne ustručava,već da uradi, kaže nešto slobodno, bez bojazni od sankcija.

U praksi se ovaj vid slobode može videti u brojnim filmovima i serijama gde se glavni i sporedni likovi pri ulasku u kuću ne izuvaju, gacaju prljavim cipelama po novom tepihu, bodu štiklama tepih i parket, pa se čak i tako obuveni bace na krevet i po istom skaču, za šta bi vam svaka domaćica oči kašikom iskopala.