Ne veruj čoveku koji ne pije
Mudrost tradicionalno prenošena sa koleno na koleno već vekovima u našoj nam zemlji, čuvanoj i negovanoj onima koji su rado svoje tabarke grejali okupljeni oko kazana pekući šljivovicu i pogledom skidajući napupele devojčurke u pretesnim jelečcima. Biser među poslovicama, očuvanija od prangije Crnoga Đorđa, cenjenija nego li humor Kraljevića Marka, uzdizanija od prikupljene erotske poezije Vuka Karadžića. Savet koji će ti biti dat uz prvo pivce i dim od cigare kad napuniš pet godina. Genijalnost, kao i obično sklopljena udruženim umovima srpskih seljaka, u skladu sa onim da je iskrenost samo u detetu i pijanom čoveku. I na kraju dokaz koliko je naš narod odvajkada bio napredan, dok su po Jevropi sakatili i linčovali za veštičarenje i jeres, mi smo po avliji nagovnjenim motkama jurišali na onoga koji nam je rakiju jezikom opleo, kvalitet pokudio ili ono najgore, odbio da proba.
-Uh, do jaja bilo sinoć, a?
-A, brate, svima je bilo kul, samo ovom mom rođaku bilo malo smor, ali dobro.
-Pa, normalno.
-Kako to misliš, normalno?
-Tjah, cevčio mi onde dvojni ce, celo veče, ma 'ajde!
-Pa, kad ne pije, šta da mu radim?
-Nije se on meni ni na prvu svideo, a kamoli kad videh da ne pije.
-Sportista, brate, opusti se.
-Ma, kakvi, jeste ti rod, ali ne veruj čoeku koji ne pije.
