Izraz kojim želimo da opišemo:
a) Našu neopisivu muku, budući da ne znamo gde ćemo na prelo.
b) Bilo koju drugu muku koja se može meriti sa ovom, priznaćete, golemom mukom koju drugi ne razume, budući da se ne nalazi na našem mestu.
a)
- " Krajišnici, gde ćemo na prelo? "
- " Odgovoriti na to pitanje bi bio sofizam, zemaro. "
- " Istina, zemaro, ali barem izbegavamo zamke modus ponensa. "
- " Zaista, zemaro, sve je bolje od modus ponensa. Mogli bismo čak zapasti u zamke stoicizma, a svi znamo kako to ide. "
- " Istina, istina. Eh, to večno pitanje, taj aksiom, taj ideal! Ne znaš ti kako je to kada ne znaš gde ćeš na prelo, surovi svete! "
b)
Vladimir: " Pi,mislim se da li da idem kod ribe ili na koncert. "
Vlastimir: " Pa, š'a ja znam...Ko svira? "
Vladimir: " Preldžije. "
Vlastimir: " Au, komplikovano, zemaro. "
Vladimir: " Ne znaš ti kako je to kada ne znaš gde ćeš na prelo. "
Vlastimir: " Vastinu. "
Не важи се Суботица, Енеми, тамо су они Буњевци, они имају чудна прела. Нема пиве, а не дају Јандрином јату да пева. То манито!
Ja mislim da je ovo jedna od najboljih defki na sajtu. Znam je napamet. U odabrane je mećite!
Stvar je možda subjektivne prirode, jer vazda me muči to večito pitanje: "ĐE IĆI NA PRELO?!" Ah, te nepodnošljive dvojbe.
Свакако да није субјективне природе, будући да ово мучи васколико човечанство, само у другим облицима, будући да је свима знано да је прело тако више од самог прела, но представља свеукупно јединство нематеријалних осећања и физичких искустава колективне подсвести одређене групе и (контра/под)културе.
Ne bih imala više šta dodati, sve je ovim rečeno.
Ђеићи напрело?
+