Nebo je granica

Čru stori iz mog kraja, bejah mladi i hejtoliki tinejdžer tada...eh...

- E, deste...
- E, brate, do jaja što si naiš'o, sad je 'teo Pekmez da ode po tebe...Slušaj...
- Ma, odjebite, bre, ne'am nikakve pare...
- A nijeee to, majmune, znamo da si ubogi blejač k'o i svi mi, heheh, zato smo i došli na ideju koja bi to eventualno mogla da promeni...
- Šta je vama, koji kurac? Ste išli kolektivno na tečaj Nika Vujičića ili...?
- Ne, brate, samo nam je više dopizdelo da se raspadamo na ovoj klupici i žicamo keš od matoraca...Nego slušaj, brate: koja je stvar kojoj pored spavanja dnevno posvećuješ najviše svog vremena?
- Šaznam...Jelo? Drkanje? Komp?
- Bingo, brate. Komp. Kao i svi mi ovde. A znaš da u Deksijevoj zgradi vešernica zvrji prazna još otkako su našli onog mrtvog šarkloa tamo...
- Ne kapiram kuda vodi ovo...?
- Jedna reč, brate - IGRAONICA.
- Znači, iskašljao sam plućnu maramicu.
- Ne, pazi, očistimo malo, nabavimo par stolova i stolica, svako od nas donese svoj komp, napravimo LAN i toeto. Posle kad klinci navale da dolaze, možemo da razmislimo i o eventualnoj ekspanziji u podrum, nači, Kvrga će da pita ćaleta da skloni par mašina i...
- Sâmo nebo je granica, a?
- Taj neki rad, tebreks. Msm, reci da plan ne objašnjava neke stvari, hehehe...
- Pa, ono, vidim samo jedan, malecki problem u celoj priči: 'el kapirate vi, ljudi, da kad budemo sve to očistili, postavili stolove i stolice, umrežili kompove i sve...da nam neće na pamet pasti da tu sad treba da dođe neko drugi digra? Pa, brate, ti prvi ćeš da kažeš "E, napravio azteka, ae ulećite, šifra je BLEYABOYS", 'el kapiraš to??
- A šta njaške, brate, kad tu šifru ne koristim još otkako ju je izvalio moj debil od mlađeg brata, a?!?!