- E, ženo, kad pogledam šta se sve priča o meni čini mi se da me niko osim tebe neće oplakati kad umrem...
- Ne nadaj se mnogo, koliko si me godina držao u onom tetkinom stančiću ni ja te neću oplakati. Uostalom, neću da se zameram komšijama, već su skupili pare za trubače na tvojoj sahrani!

Чукунбаба : - И так'.... Неће мене оплакати свет...

Дежурни
унук : - Да зовем адвоката? Оћеш да мењаш тестамент?

Чукунбаба : - Не тестамент, не ...никог неће својом страшћу, потресати овај живот клет.

Дежурни
унук : - Не, Љермонтов!!!!

Чукунбаба : - Кад се сетим шетњи по Петрвограду, када ми је Михаил рецитовао ове стихове, док се спремао да брани моју част у двобоју....

телефон : зврррррррррррррр!

Дежурни
унук : - Фала курцу, спас у задњи час!

- Ало? Ћао тетка, добро је. Устала је и рецитује Љермонтова...да, поново.
Не знам. Ни доктор не зна. Каже има јако срце.... јебем ли га дал' је зато што пије пола литре водке наште срца.... Важи, хоћу ћао!

Чукунбаба : - Јел то мене неко тражио? да није онај француски гроф? Ако је он, нисам ту!

телефон, поново : - звррррррррррррр!

Дежурни
унук : - Здраво ћале, звала је... Ђекна још није умрла, а ка ће не знамо! Шаљи замену, пуко сам поред ње. Јебе ми се за наследство, 'си чуо!?!

Чукунбаба : - ....Лета младих света обећања, судбина ће прекратити ту....