Nevidjeni baksuz bez kog bi Gavrilo Princip bio samo još jedan klinac koji se pali na vojsku. Kad je princ Ferdinand pošao na svoju poslednju vožnju Nedeljko Čabrinović je trebalo da ga ubije i tako Austrougarskoj objasni neke stvari koje ona nije htela da shvati. Da je uspeo u svojoj nameri Ferdinand bi poginuo, počeo bi svetski rat i Čabrinović bi kao narodni heroj sada imao ulicu sa svojim imenom i pola strane teksta u knjizi iz istorije.

Kad je Čabrinović krenuo imao je bombu da ubije Ferdinanda i tabletu sa cijanidom da ubije sebe za slučaj da ga uhvate. Jedino nije imao sreću. Bomba koju je bacio je eksplodirala prekasno i digla u vazduh automobil sa obezbedjenjem. Kad je video šta se desilo popio je cijanidsku tabletu i shvatio da mu nije ništa. Da ga policija ne bi uhvatila živog skočio je u reku s namerom da se udavi, ali kad nekog potera baksuz onda to ide ceo dan, upao je u plićak u kom ni mače ne bi moglo da se udavi i tu je uhapšen.

Sat vremena kasnije kad se Franc Ferdinand vraćao sa prijema kod gradonačelnika vozač je promašio skretanje i zaustavio se ispred kafane iz koje su baš tad izlazili članovi Mlade Bosne koji nisu uhapšeni posle napada na princa i Gavrilo Pricip je izvadio pištolj i ubio ga.

Princip nije imao dovoljno pameti da prodje prijemni za gimnaziju ni dovoljno snage i zdravlja da ga prime u Crnu ruku ali je imao sreću što je sasvim dovoljno da udje u istoriju.

Način da se kaže da smo u čabru.