nekretnine

Još famoznih devedesetih, devedesete bio je to srpski san. Nasledio si neku od nekretnina, ili "nekako" došao do love pa kupio, i onda ubireš rentu od 200 maraka (dve Klare Šuman), a ne radiš ništa. I ništa i ne gubiš pošto ti nekretnina ostaje. Realnost je bila ta da većina nije imala nekretninu u kojoj da živi, pa su bili podstanari, ili što se samo malo lepše kaže "stanujem privatno".
U razvijenom svetu, kome težimo, bilo je to malo drugačije, mada je osnovna težnja bila ista. Tamo se banke nisu štekovale kao ovde, pa si mogao dignuti kredit na hipoteku, posle samo tu živiš i računaš kako će cena nekretnine da raste. Preprodaje su bile deo računa. A onda je ovaj jezda-dafina fazon pukao, kao i svaki, jer baloni su obično šuplji.
Ima nečeg crnogorskog u samom pojmu ne-kret-nina. Ne kreće se, a zarađuje. Pretvori me u zmiju - ide a leži. Tako je nekretnina postala isto što i mitska zemlja Dembelija.