Podrugljivi naziv za fizički neaktivne osobe, koji obično upućuju kvazi-sportisti.
- De ste bre nekretnine jedne, samo sedite pred zgradom i cirkate to pivo!!!
mislio sam da je spas imati dosta nekretnina, onda sam shvatio da cu poludeti sa babom i dedom koji su nepokretni...
Još famoznih devedesetih, devedesete bio je to srpski san. Nasledio si neku od nekretnina, ili "nekako" došao do love pa kupio, i onda ubireš rentu od 200 maraka (dve Klare Šuman), a ne radiš ništa. I ništa i ne gubiš pošto ti nekretnina ostaje. Realnost je bila ta da većina nije imala nekretninu u kojoj da živi, pa su bili podstanari, ili što se samo malo lepše kaže "stanujem privatno".
U razvijenom svetu, kome težimo, bilo je to malo drugačije, mada je osnovna težnja bila ista. Tamo se banke nisu štekovale kao ovde, pa si mogao dignuti kredit na hipoteku, posle samo tu živiš i računaš kako će cena nekretnine da raste. Preprodaje su bile deo računa. A onda je ovaj jezda-dafina fazon pukao, kao i svaki, jer baloni su obično šuplji.
Ima nečeg crnogorskog u samom pojmu ne-kret-nina. Ne kreće se, a zarađuje. Pretvori me u zmiju - ide a leži. Tako je nekretnina postala isto što i mitska zemlja Dembelija.
Gledam juče emisiju u krizi u Irskoj. Kao što znamo, velika beda, onda se izvukli mudrom politikom, privlačenjem ulaganja. Microsoft ima neki centar tamo. Ali i oni pomisliše da se bolje zarađuje na nekretninama. Sada osećaju posledice.
A nama prvi put da se dogodi da nas stvarno spase naša zaostalost. Ipak su proroci toga bili u pravu! S obzirom da su kuće uglavnom neuknjižene, i ne može da se diže hipoteka. Onda nema ni hipotekarne krize.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.