Za neke-ulica vladara i vlasti, za druge“ulica nemanja“- mesto gde se pokazuju gladna usta, gladne oči i prazna duša. Specijalni čuvari obezbeđuju susrete imanja i nemanja. Njima pogledi oštri, duše prazne i oči gladne. Imaju i specijalne bezbol palice, za svaki slučaj, kad praznina krene da traži „imanje“. A levo i desno od njih rade oni koji ne umeju da nađu put do Ulice Imanja, tzv. Imanjine ulice, a baš to bi trebalo da im bude posao.

Iako se nalazi u centru Beograda je najsiromasnija ulica u zemlji redovno neki gladni tamo bleje, a siti(ili barem misle da su) im jebu majku jel ih ima toliko da ne mogu da prodju od njih...