Ćovek umro od srčanog udara jer nije popio tabletu na vreme, dolazi kod Boga.

Bog: Milisav Simović?
Milisav: Jeste i imam primedbu gospodine Bože.
Bog: Još jedan sa primedbom, ajde okini.
Milisav: Ovako, ceo život sam gradio, radio, štedeo paru na paru, jeo koske i kačamak, pušio najgoru krdžu i šta sam uštedeo? Ništa! Al nije ni bitno. Elem, hteo sam da kažem sledeće: Tog dana kad sam umro, čitavo jutro sam spašavao neke prasce iz reke što pobegoše komšiji pa uleteše u Moravu. Popodne sam unucima uradio domaće zadatke, a uveče opremio babu i dao sinu celu penziju da ga žena ne tuče. I jebeš ga zaboravim to da popijem. Hoću da kažem, dobar sam čovek Bože, što me uze zbog te jedne tablete, nije fer?
Bog: Isuse čuješ li ovoga?
Isus: Jašta.
Bog: Vidi Milisave, stalno mi dolaze slični tebi. Jel tebi doktor rekao da redovno piješ tablete inače cvrc?
Milisav: Jeste, ali sam mislio...
Bog: To što si ti mislio možeš da okačiš Đavolu o rog.
Milisav: Slušaj Bože, što si tolko jajo, ako sam bio OK lik jel ne možeš da mi oprostiš jednu jebenu omašku?
Bog: Aman čoveče tako sistem funkcioniše. Ako staviš tukidida pod motornu testeru on ode. Nema odstupanja. To što si ti dobar čovek nema veze sa obavezama koje treba da ispuniš. Šta si ih bre ti Isuse učio tamo?!
Isus: Pa ja krenuo po nekim crkvama fazoni i tipa dođe neki lik Juda i donese neke džidže i fazon krenemo neke tripove da im prodajemo, ma ludilo bilo.
Bog: facepalm Slušaj Milisave, sad će tebe malo čika Đavo da prevaspita, pa ćemo posle da vidimo. A ti Isuse da se spremiš i kaldrmu pod noge pa na Zemlju.
Isus: Joj koja smorina, nema Jude više, aj sledeći vek ću.