Nisam te prepoznao

Žensko spremanje za izlazak (čast izuzecima) je po definiciji menjanje ličnog opisa sa ciljem da se svide suprotnom polu time što će im pokazati kako najčešće NE izgledaju. Svo to ratničko šminkanje, feniranje, lakiranje, tapiranje, farbanje, skraćivanje, pumpanje, umetanje lažnjaka... može da bude lepo, ali lako zbunjuje muški moždani centar za vizuelnu percepciju (koja podrazumeva snimanje i PREPOZNAVANJE posmatrane mete). Izgleda da od muških očiju kreću dva nervna puta: jedan u taj vizuelni centar, a drugi u centar za direktnu stimulaciju erekcije. E, ovaj drugi put je kraći, i informacija „Ovo je dobra riba.“ se mnogo brže obradi od informacije „Ovo je npr. Cica.“ A žene se, ne shvatajući ovu anatomsku začkoljicu, maksimalno trude da svojim noćnim prerušavanjem potpuno onemoguće percepciju ove druge informacije. I šta se dešava:

Muško društvo se sreće sa nekim ženskim društvom. Međusobno se neko pozdravlja, neko upoznaje.

Ženka: E, ćao!
Mušjak: Ćao – gleda belo, vidi se da ne prepoznaje, al’ da mu se sviđa to što ne prepoznaje.
Ž: Je l’ znaš ko sam ja?
M (smeje se, neprijatno mu, al’ ne može da se seti): Paaa...ne...
Ž: Ma, Cica, bre, sa jezera, znaš, imam onog Zlatnog retrivera...(ako pas ne povadi situaciju kao element prepoznavanja, ugasio ga je)
M (olakšanje na licu): Aaaa, Cica, jbt, nisam te prepoznao – pa je odmerava još jednom – Nešto si se prolepšala.
...............................................................................................
E sad, ako nastave da piju u gradu, i svrate kod njega, i... posle se probude kod njega, vrlo verovano je moguća opet slična situacija:

Cica (čupava, bez šminke): Dobro jutro!
On (opet gleda belo): Uuu, jbt... Ko si sad pa ti?