Režim hodanja, pri kome su noge usmerene na automatsko funckcionisanje i držanje pravca, dok se se u glavi vrzmaju misli od proste deobe Paramecijuma, preko morfološkog sastava uljnih škriljaca, do životnog shvatanja iz ugla Epikurejaca.
-Vid`o sam te u gradu juče.
-Pa dobro.
-Pa što mi se ne javi?!
-Gde?
-Šta bre gde, pa mimošo sam se stobom kod parka, ja:"Ćao brate", ti ništa, prođe ko pored turskog groblja.
-Ma pusti me u kurac, ja tako stalno zapucam, i nešto sam zamišljen ovih dana.
-Pa vidim, kad te pogleda čovek, noge ti na leru, a mozak u petoj. Upašćeš u šahtu neki dan jebeš mi sve...
solidno. ++