Boljka mnogih adolescenata, kod nekih sa pomućenim rasuđivanjem se može javiti u vidu filozofskog pravca, a međ' roditeljima se brzo uspelo kao pošast br. 2, naravno posle droge, te se odlučno bore protiv ove pojave epidemioloških razmera, ponekad birajući između dva zla.
Sedim za računarom, tri dana nisam izaš'o napolje, oči podbule stomak još više, od neredovne i nepravilne ishrane.
Keva otvara vrata moje sobe i prvi zraci svetlosti se prolamaju kroz gust sloj ustajalog vazduha, dima i guznih isparenja... "Sine, što ne izađeš malo napolje?"
Ja:"Pusti me, kevo, radim nešto..."
Keva:"Pa šta radiš, crni Marko, već danima buljiš u taj računar, nit' progovaraš nit' izlaziš napolje..."
Ja:"E, ae pusti me, k'o da je meni lako..."
Keva:"Sine, pa više ni u kladionicu ne ideš! Evo, daće ti mama pare za kladžu, idi malo među decu, ako treba i kockaj se malo, al' nezdravo je to što sebi radiš!"
Bejzd on tru ivent.
Mojoj majci. Kevo, ova je za tebe!
