Najnebitniji mesec u skupu od dvanaest. Takođe u njemu se završava Škorpija, a počinje Strelac. Da nije Čede Čvorka, ne bi ni znali šta je Škorpija, još dupla. Najnebitniji znak. Svi su neki lavovi, tigrovi, ovnovi, strelci. Retko ko je škorpija.
Nekada je bilo tu nešto sa 29. dotičnim mesecom, ali se i to izjalovilo. Hteli su da ga učine bitnim, ali je težio nebitnosti, što mu je i osnovna osobina.
Novembar je nešto kao i četvrtak. Dan pred petak. Mesec pre decembra, kada je inače ljudi svuda unaokolo zbog sijaset slava, novih godina i ostalih verskih i političkih tvorevina.
Sranje od meseca.
- Brate oćemo kod Kize na rođendan, šestog novembra?
- Ae da ima nešto u novembru sem Aranđelovdana?
- Pa ima, znaš novembar je nekada bio deveti mes...
- Oladi. Novembar je govno, ko četvrtak. Tu je da upotpuni prazninu pred decembar. Ko predsoblje jebote. Tu ostaviš papuče.
Između leta i novogodišnje euforije, slava i krkanluka, k'o mračna i surova avet, naguzi se on. Najdosadniji i najbesmisleniji mesec u godini. Leševi lišća sapliću u magli, kiša pada niz promrzlo lice, a smog se pući alveolama kao paun. Sećaš se leta i suza ti vlaži oko. Uporno se opireš porivu da slušaš Balaševića, al' ne ide. Novembar je to. Moraš da budeš setan, patetičan i sjeban. Osim ako ti je rođendan ili slava tada. U tom slučaju, sve je okej.
Ukoliko je neko želeo da doživi proleće u kojem mrak pada u pet sati, neka svrati u Srbiju u Novembru. Nažalost, ne može se odrediti tačan datum dolaska za one koji preferiraju kasno ili rano proleće, ali smisliće klima već nesto.
