Nubiša koji ide na predavanja Siniše Ubovića, pažljivo zapisuje sve metode koje brzo i efikasno krče put ka sreći i sa velikim optimizmom i entuzijazmom pokušava iste da primenjuje.
- Zdravo, ja sam Dorotej! Sigurno se čudiš otkud baš tebi da priđem? E, pa ja biram sam kakav život želim. Ne želim da drugi odlučuju umesto mene. Sve u životu je pitanje naše individualne odluke. Treba da shvatimo da mi jesmo jedine osobe koje mogu da kreiraju naš život. Celog života sam živeo onako kako su drugi očekivali. Možda je i to bio razlog zašto sam često bio tužan. Shvatio sam da dokle god ne zavolimo i ne prihvatimo sebe, teško ćemo zavoleti i prihvatiti druge ljude. Eto, ja sam alergičan na gluten i laktozu i pre par meseci sam ih izbacio iz ishrane i mnogo se bolje osećam.
- Izvini, Nuboviću, imam dečka, udajem se u nedelju, trudna sam treći mesec! Ćao, zdravo!
- Eh, opet sam naleteo na zauzetu devojku. Nema veze. A, eno one male sa Filološkog, vreme da se upoznamo... Zdravo, ja sam Doro...
- Upomoć, manijak!
Па уз овакав пример и иде овакво име које делује мало неуобичајено, да не кажем мало аристократски.
Негде у Земуну...
- Здраво, ја сам Доротеј!
- Љубавииии!
- Ко је овде викао "Упомоћ!"?
- Овај ме узнемирава.
- Ко је?
- Овај!
- Значи, дечко, ти си моју рибу наш'о да смараш, а? Нема риба на Ади па си дошао на Лидо!
- Не, извини, ја...
- Шта ти?
- Извини, нисам знао да је ово твоја девојка! Ја сам Доротеј! А ти?
- Доро... шта? Џими! Маре! Џони! Дођите брзо! Стиг'о нам нови џак за ударање! Право из Београда! Значи, модел: круг "двојке"!
Lepo ime, Dorotej.