То су оне приче које се одвијају на сахранама и вуку за собом повелику количину ироничности, жаљења и скривене среће. Актери оваквих догађаја најчешће су задужени за оплакивање покојника.
Кућа покојника, након сахране:
- Био добар човек. Сећам се онога, кад је оном оно урадио.
- Да, да. Беше добар. На леб да га мажеш!
- А што је малом Мићи оставио шталу у аманет, то ништа?
- Малом Мићи?! Дуловом??
- Да бре, рођеној ћерки не остави ништа, а њему тако!
- Страшно. Нема везе. Био добар човек.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
то је то. "о покојнику све најлепше". +
Ravnodušan prema plaču...
+
Dobra... Zamalo ti napisah nadimak, pa se setih da je kup :D