Obrazovanje posle 2000.
melkijades
2010-04-04 08:36:42 +0000
Kako je nauka u poslednem veku vrtoglavo napredovala, tehnologija je polako ali sigurno počela da ulazi u sve pore društva, iz razloga što stvari uglavnom pojednostavljuje i čini dostupnijim. Tako je bilo i sa učenjem. Više nije potrebno odlaziti do biblioteke i čitati sve one silne knjižurine, ispitivati starije ljude svaki čas kad vas nešto zanima, ili čekati da porastete pa da vam se samo kaže.
Dobri ljudi su izmislili televiziju i internet.
Više nije potrebno provoditi godine nad literaturom kako bi izgradili svoju ličnost i stavove, i našli odgovore na pitanja u vezi sa ljudima i dobrim i lošim stvarima koje rade.
Dovoljno je pogledati nekoliko serijala csi Miami-a i nekoliko holivudskih visokobudžetnih ostvarenja, pa da shvatite da se zločin ne isplati, na kraju će vas ipak uhvatiti jer pravda je dostižna. Na discoweriju postoje i emisije koje će vam objasniti kako je posle u zatvoru.
Ako želite da razumete devojke i da shvatite šta zapravo žele, ponudjeni odgovor i rešenja naći ćete u nekom od bioskopa sa romantičnim projekcijama. O životinjama, nastanku sveta, arhitekturi, umetnosti, zapaljivim stvarima, i još mnogo toga, više ćete naučiti uz explorer, animal planet i naravno national geographic.
Više ne morate bacati pare na odlazak u Italiju ili Francusku, pogledate dokumentarnu reportažu i kao da ste bili tamo.
Ako želite da saznate kako žive ljudi u Africi, pogledajte program i sačekajte dan u nedelji kada se i to emituje.
Ako želite da ispratite trend i saznate šta je danas u modi i kul, kako treba pričati, šta se sluša, jede i pije, imate mtv, vh1 i razne trendi emisije.
Za sve nesvakidašnje situacije, imate pogodan reality show, gde možete saznati kako se opstaje u divljini, kako žive ljudi na pustom ostrvu ili kada im se oduzme sloboda, ograniči kretanje i primoraju se na druženje sa nepoznatim ljudima.
Za one koji ni takvim izborom nisu zadovoljni, postoji sveznajuća wikipedia. Tu je i youtube, sa širokom paletom gluposti koje ljudi od sebe mogu napraviti.
Znanje je toliko dostupno i učenje je toliko olakšano, a opet ljudi nikada nisu bili manje obrazovani, više zaglupljeni i nikada njima nije bilo lakše manipulisati.
13
50
:
5
Omiljeno za [1]
Najnovije definicije
- Moskvito 2024-12-21 06:52:44 +0000
- Lobotomit 2024-12-21 01:11:06 +0000
- Falanga 2024-12-20 21:56:11 +0000
- Teroretičar 2024-12-20 13:46:46 +0000
- Milić Vukašinović među narodnjacima 2024-12-19 20:05:07 +0000
- Usranizam 2024-12-19 12:12:34 +0000
- Cijela Tuzla Jednu Kozu Muzla 2024-12-19 11:54:33 +0000
- U programu 2024-12-19 01:42:03 +0000
- Nesreća nikad ne dolazi sama 2024-12-18 20:38:47 +0000
- Jesam, nisam, ne znam ni sam 2024-12-18 16:05:29 +0000
Rekli o sajtu
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
E vala svaka ti cast :D Nije bas Defka klasicna al je dobro objasnjenje :D Ko ti dadne minus treba mu samar spucat heheh :D
Ja tih klasičnih definicija nekako najmanje imnam. Nešto mi ne idu.
omiljena
Da, ali opet i ne...
Vikipedija je često vrlo netačna, a na Diskaveriju i sličnim kanalima emisije su često obično prpagandno sranje, pod plaštom nauke, istorije...
Mada je Diskaveri u zadnje vreme automehaničarski kanal a ne naučni...
Tačno, informacije možeš lako naći, ali tačne informacije... pa za njih idalje moraš da tražiš knjige i obilaziš biblioteke.
Bravo!
''Vikipedija je često vrlo netačna,
Tačno, informacije možeš lako naći, ali tačne informacije... pa za njih idalje moraš da tražiš knjige i obilaziš biblioteke.''
Не бих се сложио. Постоји гомила људи која чита Википедију и знам из искуства колико су неки експедитивни кад треба да се едитује нетачна информација (говорим о енглеској Википедији), тако да у ту енциклопедију јако имам поверења.
Колико људи је проверавало тачност књиге која је писана пре 20-50 година? Аутор, рецензент (који ју је читао преко курца) можда? Неки залуђени студент (накнадно, тако да није могао да изнесе свој став у писаној форми)?
Дај, будимо реални.
Tako ce jedan autor na jednom sajtu za 100 godina komentarisati - jebote a one nase dede verovale u wikipediu..Ne podcenjuj knjige. Nije najbitnija objektivna cinjenica, bitniji je tvoj subjektivni stav o njoj ;]
Iskustvo je učiteljica života...
+
"Не бих се сложио. Постоји гомила људи која чита Википедију и знам из искуства колико су неки експедитивни кад треба да се едитује нетачна информација (говорим о енглеској Википедији), тако да у ту енциклопедију јако имам поверења."
Možda engleska verzija i jeste tačnija ali isto nije oprana od propagnadnih podataka. Na istoriju uvek postoje pogledi i pogledi i nijedan nije tačan i moraš ih mnogo gledati, a oni daju samo jedan... Ideološki prihvaćen.
A prevodi na hrvatskom i srpskom imaju mnooooogo nepravilnosti i netačni i kontradiktornih podataka.
Što je, opet, ideološki obojeno.
Prosti primer... Varaždin na viki, hrvatski prevod. Stoji da je tokom rata grad preuzet "odlučno akcijom hrvatske vojske", što jednostavno nije tačno. JNA se povukla iz tog grada.
''Na istoriju uvek postoje pogledi i pogledi i nijedan nije tačan i moraš ih mnogo gledati, a oni daju samo jedan... Ideološki prihvaćen.''
Историја је друга прича. Која књига из историје није идеолошки обојена? Наведи ми један историјски текст у било којој књизи или уџбенику за који са сигурношћу можеш да тврдиш да верно осликава ситуацију каква је била у дотично време. Јбт, па ми смо у школи учили да су партизани ослободили земљу од окупатора, а да су усташе и четници сарађивали са окупатором. У данашњим уџбеницима пише нешто сасвим друго, а нешто сасвим треће, четврто и пето на српској, хрватској, енглеској итд. Википедији респективно. А све се то дешавало пре 65 година. Могу да замислим колика је тек тачност историјских података о временима пре 1000 година, када је још мање писмених људи било и када су записи били у великој мери изрежирани. Зато не верујем у историју, па и не мислим да је захвално причати о веродостојности Википедије у историјском контексту. :)
Tako je! Punskih ratova nije ni bilo :]
Jebiga, svaka knjiga prodje recenziju, tako i istorijska.
Знаш како изгледа рецензија.... :) Аутор намоли неког профу диносауруса да му погледа материјал, како би профино име стајало на корицама, јер то, је л' те, нешто значи. Овај прелиста, прочита сваки двадесети ред са сваке десете странице и каже ''океј''. Тако 90 посто рецензија функционише. Ретки су они којима је заиста стало где ће да стоји њихово име.
Морам да се умешам у ово. Конкретно што се тиче историје, основце уче једну причу, средњошколце измењену, а онда кад особа дође до факултета, професори му саопште да осамдесет посто претходно стеченог знања пада у воду, и да је заправо(по њима) претходно изречено нетачно.
Један пример:
ОШ: Египат се брзо развио у облик по којем је данас прослављен.
СШ: Египат је настао уједињењем горњег и донњег Египта.
ФК: Египат је настао освајањем доњег Египта од стране горњег Египта.
Нема потпуно субјективних историчара. Субјективност у тумачењу прошлости не постоји. Колико год се појединац трудио, неки његови лични ставови, или утицаји из окружења, сигурно ће се одразити на његов рад.
Што би рекао мој покојни професор мате: Математика је најпоштенија наука. Два и два су увек четири, а о историји, негде пише једно, другде друго.