Kada neke stvari ne mozes da izbacis iz glave. Nekad po ceo dan ne pricas ni sa kim, nekada nedeljama. Samo sanjaris, samo postajes jos ocajniji. I sve sto zelis, jeste da te neko izvuce iz tog bednog osecaja, a ko za kurac, nikada se niko ne nadje. Zato sto je to ocajanje, zato sto nikome ne trebaju ocajni ljudi. Onda pocinjes da ludis, da pricas sam sa sobom i da zamisljas neki drugaciji zivot. Drugaciji zamisljas, a tvoj prolazi. I to ide tako, nekada po ceo dan, nekada nedeljama...
Igranje tiketa sportske kladionice u ponedjeljak iza 20 h.
Osecaj koji se neretko javi posle svrsavanja. Moze se javiti u dva oblika:
1. Javlja se posle seksualnog odnosa sa lokalnom radodajkom, kad shvatis da sad moras nesto i da popricas sa njom. Trenutak kad kunes sebe sto nisi ostao kuci i jednostavno ga izbacao u nesvest na nekom od dobro poznatih sajtova za 18+.
2. Javlja se posle seksualnog odnosa sa bivsom s kojom si se pomirio samo zato jer si u odredjenom trenutku mislio kurcem a ne mozgom. Sad opet krece period besmislenih svadja, i dosadjivanja, jer moras ostati sa njom, da bas ne bi ispao toliki kreten.
1. Neprijatana tisina. Pokusavas da se setis neke teme za razgovor, ali jebi ga ne ide. Sta koji moj da je pitas, realno nista te ni ne zanima. Ti si tu u stvari samo zbog picke. Najzad ti dojadi i kulturno izjavljujes:
-Ja bih morao da krene.
Uzimas jaknu i bezis glavom bez obzira, usput se ni ne okreces.2.
Ona:
-Jel me volis?
Ti:
-Mhm..
A u sebi psujes i sebe, i dansnji dan, i svog palamara koji ti je podvalio ovu glupavu situaciju. Sta ti je sve ovo trebalo u zivotu.
