Bora je bio uvek lepo i kulturno vaspitano dete. Još kao mali, roditelji su uvek za njega govorili da je čudo od deteta. Naučio je lepo da sedi još sa šest meseci, prve korake je načinio krajem desetog meseca, da kaki u nošu sa nepunih godinu i po, a već sa dve da izgovara razumljivo više reči. Da nedužim dalje...
Na žalost čari drogiranja je upoznao još sa pet godina kad ga je ona plava sisata teta, sa brčićima i par dlačica na bradi, ubola zbog analize krvi. Neopisiva jeza mu je prošla kroz telo, počeo je da drhti... onaj mali kurčić je počeo da skacka... čak se malo i upiškio...
Dok nije napunio nekih 12-13 godina stalno je tražio od mame da ga vodi na analize krvi kad god je bolestan. Onda je otkrio patentaru sasvim slučajno, kad mu je drug pozajmio, da kad vraća mine nazad u onu iglicu da mu se ježi kosa. Jebi ga, na tom kontrolnom je dobio keca ali je po prvi put i svršio u gaće.
Često je voleo i sam sebe da izdehidrira jer je u trans padao kad prima infuziju.
Za vreme studija se po prvi put upoznao sa pravom iglom i špricem, heroinom.
Da, Bora je postao pravi narkoman. Dugo vremena se drogirao i doživljavao neopisive osećaje.
Vrhunac njegovog zadovoljstva je počeo da opada. Tražio je nove stvari koje bi ga još više zadovoljile i odvele u carstvo blaženstva.
I konačno je našao!
To se desilo kad je bio kod bake na selo i video kako jadnica šije dedinu košulju. Tad je došao na genijalnu ideju. Dok je baba spavala sa dedom, ušao je u sobu i razradio šivaću mašinu tako što je nadogradio mali levak na vrhu igle. Napravio je dovod čarobne tečnosti u vene.
Nogom je zgazio na onaj kurac što pokreće mašinu. Pao je u trans. Počeo je sve jače i jače da gazi. Kroz glavu su mu prolazile fleške... setio se prvog ubada i onog Dartanjana od žene... film je počeo da se premotava... cvileo je, jecao, dahtao, svršavao je u mlazevima.
- Borivoje dete, šta radiš!?
- Baaaaakooooooo, baaabiceeee...
... nakon desetak minuta...
- Ljubi ga baka, ovo će biti naša mala tajna, hihihi.
- Živana, jel' da okrećem opet, a?