Od kafanče-poljanče

- Зар на овом месту није била кафана пре једно... две године?
- Јашта. Била. И то каква!
- Па шта се десило?
- Ех, побратиме... Другар један, ту из краја, добио дете после 15 година покушавања, терапија, кураца-палаца. Позвао целу екипу,у 7 ујутру извук'о музику из кревета да дође, довео Бојана хармоникаша из Десимировца, Вукаса бубњара, Радишу Кречара да пева... Све по пропису. Довукао из села Буре са 400 литара ракије старе 20 година коју је чувао за тај дан,организовао Милутина да му из Библиотеке на сваких пар сати доноси по вруће прасе, није жалио пара. Славило се три дана, свраћао и људе са улице на пиће, хтео да прослави човек. Ја сам на том слављу уво изгубио јер се Милета толико напио да је утриповао да сам прасе, па кренуо да грицне уво, сви знају да му то најслађе. Трећег дана, чини ми се, нестало пива, овај другар хтео да оде да обнови залихе, међутим, уместо у рикверц,убаци у прву и уђе у кафану. Све се урушило после 10-ак минута. Од кафанче остаде пољанче.